U nastavku je prikazan prosečan IQ po zemljama, ažurirano na dan 1. januara 2025. Ovo istraživanje zasniva se na podacima 1,352,763 osoba iz celog sveta koje su 2024. godine uradile isti IQ test na ovom sajtu. Zemlje označene sivom bojom na mapi isključene su zbog nedovoljno podataka.
Čini se da je prosečan IQ po zemljama uglavnom viši u Istočnoj Aziji. Blizu je globalnog proseka u Evropi, Zapadnoj Aziji, Okeaniji, Severnoj Americi i Severnoj Africi. Istovremeno, obično je ispod proseka u centralnim i južnim delovima Afrike, kao i u Latinskoj Americi.
FAQ
Koliki je prosečan IQ u svetu?
Globalni prosečan IQ je 100.
Zašto je u većini zemalja prosečan IQ ispod 100?
Jedan od glavnih razloga jeste Kina, koja sama predstavlja oko 18% svetske populacije. Kina izbalansira mnoge zemlje čiji je prosečan IQ ispod 100 zahvaljujući svom veoma visokom prosečnom IQ rezultatu (107.19) i velikoj populaciji.
Kada se uzme u obzir broj stanovnika zemalja i njihov prosečan IQ, konačni rezultat za svetsku populaciju iznosi prosečan IQ od 100.
Zašto postoji razlika u prosečnom IQ među zemljama?
Na prosečan IQ jedne zemlje utiče više faktora:
-
Infektivne bolesti: Studija iz 2010. godine pokazala je da zemlje sa visokom stopom infektivnih bolesti uglavnom imaju niži prosečan IQ. Ove bolesti mogu negativno uticati na kognitivni razvoj. Afrika je kontinent najviše pogođen infektivnim bolestima.
-
Prehrambene navike: Studija iz 2024. godine otkrila je da deca sa dobrim prehrambenim navikama imaju viši IQ od ostale dece. Shodno tome, zemlje sa boljim prehrambenim navikama (i manjim nedostatkom hrane) obično imaju viši prosečan IQ.
-
Intelektualne aktivnosti: Studija iz 2022. godine pokazala je da redovno igranje šaha može povećati dečji IQ. Jedna studija iz 1962. godine utvrdila je da bilingvalna deca postižu više rezultate na testovima inteligencije u odnosu na decu koja govore samo jedan jezik. Dakle, zemlje sa kulturom koja podstiče redovne intelektualne aktivnosti imaju tendenciju da imaju viši prosečan IQ.
-
Genetika: Studija iz 2013. godine, sprovedena na više od hiljadu parova blizanaca, pokazala je da je IQ između 50% i 80% genetski uslovljen.
Zaključno, zemlje sa dobrim zdravstvenim sistemima, koje promovišu zdrave prehrambene navike i podstiču građane na intelektualne aktivnosti, imaju populaciju sa višim prosečnim IQ.
Genetika pruža čvrstu osnovu na kojoj okruženje može dalje da se gradi. Tako dobre genetske predispozicije u kombinaciji sa dobrim okruženjem obično dovode do povećanja prosečnog IQ rezultata. Globalni prosečan IQ bi stoga trebalo postepeno da raste, što potvrđuje i studija iz 2014. godine, koja je zabeležila porast od 2,31 IQ poena po deceniji. Ova pojava je poznata kao Flinov efekat.
Međutim, cilj IQ testa jeste da klasifikuje populaciju oko proseka od 100. Stoga bi algoritam međunarodnog IQ testa trebalo da se prilagodi ovom porastu kako bi održao prosečan IQ na 100, uz standardnu devijaciju od 15.
Koliko često se ažurira rang-lista prosečnog IQ po zemljama?
Rang-lista se ažurira svake godine 1. januara, na osnovu podataka iz prethodne godine.
Koliko je pouzdana ova rang-lista?
Svi kandidati su uradili međunarodni IQ test na ovom sajtu. Međunarodni IQ test zasniva se na Ravenovim matricama, bez kulturne diskriminacije.
Preko 83.18% zemalja postiže sličan prosečni IQ (maksimalna razlika od 2 poena) u odnosu na prethodnu godinu.
Da li su svi rezultati testa uključeni u rangiranje?
Kada se sastavljaju godišnji rangovi IQ rezultata, primenjuje se prilično rigorozni filter koji uklanja sve kandidate koji su test radili više puta, moguće botove, kao i „sumnjive“ kandidate. Taj filter još nije primenjen kada se rezultati pojavljuju u odeljku „skorašnji rezultati“ na početnoj stranici, već tek prilikom izrade godišnjih rangova.
Primeri kriterijuma koji mogu da se koriste za filtriranje rezultata i postizanje većine autentičnih rezultata uključuju: IP adresu, pseudonim, adresu e-pošte i podatke o plaćanju.
Potpuno isti kriterijumi selekcije se primenjuju na sve zemlje, bez izuzetaka.
Zašto neke zemlje sa manjom populacijom imaju više kandidata od drugih zemalja sa većom populacijom?
Za to postoji više razloga, na primer :
- Opšte interesovanje za IQ testove veoma varira od zemlje do zemlje. Mogu postojati određeni trendovi ili medijski i društveni događaji koji dovode do većeg broja kandidata u određenim momentima, u određenim regionima.
- Mnogi kandidati pronalaze međunarodni IQ test preko internet pretraživača. A pretraživači različito promovišu i rangiraju sajt u zavisnosti od zemlje, jezika i konkretnog pretraživača.
Samim tim, broj kandidata iz svake zemlje može značajno da varira u zavisnosti od unutrašnjih trendova, jezika, alata za pretragu i godine.
Neke zemlje se čine da imaju premali broj kandidata – zašto ih uključiti?
Neke zemlje mogu izgledati da imaju suviše mali broj kandidata da bi bile reprezentativne (one sa manje od 1000 kandidata).
Međutim, kada uporedimo njihove prosečne rezultate sa onima koje su dobile prethodne godine, 92% tih zemalja zadržava sličan prosečni IQ skor (< 2 poena razlike). Njihovi prosečni rezultati se, dakle, ne čine značajno manje pouzdanim od onih u zemljama sa većim uzorkom kandidata.
Moguće pristrasnosti
Kandidati ne predstavljaju u potpunosti celokupnu populaciju svoje zemlje, jer dele tri zajedničke tačke :
- Pristup internetu
- Zainteresovanost za polaganje IQ testa
- Polaganje međunarodnog IQ testa
Dakle, ova rang-lista preciznije rangira zemlje po njihovim korisnicima interneta, koji su imali želju da urade IQ test na internetu, i koji su uradili međunarodni IQ test. Moguće je da je IQ skor internet korisnika, generalno gledano, nešto viši od onih koji nemaju pristup internetu ili nemaju želju da polažu IQ test. Takođe, međunarodni IQ test se zasniva na Ravenovim matricama i usavršavao je svoj algoritam za izračunavanje IQ skora na osnovu svetske baze podataka, ali njegovi rezultati ostaju indikativni i ne zamenjuju psihološku konsultaciju.
Ipak, ovaj tip profila je zastupljen u svakoj zemlji. A prema rezultatima, oko 83.18% zemalja zadržava sličnu procenu prosečnog IQ skora kao i prethodne godine. Stoga se čini da postoje prosečne IQ razlike do kojih se može doći metodologijom međunarodnog IQ testa između različitih zemalja, a ova rang-lista upravo te razlike pokazuje.