Da li fluorid snižava IQ?

Objavio: International IQ Test
Poslednje ažuriranje: 9. novembra 2026.

Uvod

Praksa dodavanja fluorida vodi za piće počela je u Sjedinjenim Američkim Državama 1945. godine. Danas se fluorisanje vode primenjuje u nekoliko zemalja, uključujući Kanadu, Čile, Singapur, Hongkong, Maleziju, Irsku, Novi Zeland i Brazil, radi sprečavanja karijesa.

Fluorid se dodaje i pastama za zube jer pomaže u zaštiti zuba. Ali da li je dobar i za naš mozak? Nekoliko studija istraživalo je ovo pitanje. Evo njihovih nalaza.

1. Veća izloženost fluoridu povezana je sa nižim IQ-om kod dece

Studija Taylor i saradnika (2025), objavljena u časopisu JAMA Pediatrics, utvrdila je statistički značajnu povezanost između veće izloženosti fluoridu i nižeg IQ-a kod dece.

Što su deca više izložena fluoridu, to je njihov prosečan IQ obično niži, uz pad od približno 1,63 IQ poena za svako povećanje koncentracije fluorida u urinu za 1 mg/L, navode Taylor i saradnici (2025). Njihov rad obuhvata analizu 13 studija sa merenjima na individualnom nivou.

Statistički značajna povezanost uočena je i u nekim analizama koncentracija fluorida u urinu ispod 1,5 mg/L. Međutim, povezanost nije bila statistički značajna u ukupnoj analizi koncentracija u vodi za piće ispod 1,5 mg/L.

Studija ne utvrđuje najniži nivo izloženosti pri kojem bi mogao da se pojavi uticaj na IQ, niti da li postoji „raspon bez rizika“. Ipak, pokazuje da je veća izloženost obično povezana sa nižim prosečnim IQ-om.

Metaanaliza sa Harvarda došla je do sličnih zaključaka. U studijama koje su uglavnom ispitivale visoke koncentracije fluorida, deca u grupama sa većom izloženošću imala su u proseku rezultate koji odgovaraju približno 7 IQ poena manje nego u grupama sa manjom izloženošću.

Kanadska prospektivna studija Green i saradnika (2019), objavljena u časopisu JAMA Pediatrics, takođe je uočila povezanost između izloženosti fluoridu tokom trudnoće i nižeg IQ-a kod dece. Analiza fluorida u urinu majki obuhvatila je 512 parova majka–dete.

U ispitivanim zajednicama prosečne koncentracije fluorida u vodi za piće iznosile su 0,59 mg/L u područjima sa fluorisanom vodom, naspram 0,13 mg/L u područjima bez fluorisanja. U dodatnoj prilagođenoj analizi svako povećanje koncentracije fluorida u vodi za 1 mg/L bilo je povezano sa prosečnim padom IQ-a dece za 5,29 poena (95% interval poverenja: od −10,39 do −0,19). Ovaj nalaz potiče iz sekundarne statističke analize poduzorka i ne predstavlja direktno izmerenu razliku u IQ-u između dve grupe. Ova statistička povezanost, međutim, ne dokazuje uzročnost.

Studija Grandjeana i saradnika (2023), koja je objedinila tri prospektivne kohorte iz Danske, Kanade i Meksika sa ukupno više od 1 500 parova majka–dete, takođe je utvrdila statistički značajnu povezanost između prenatalne izloženosti fluoridu i nižeg IQ-a kod dece.

Istraživači su procenili prosečan pad od 2,06 IQ poena za svako povećanje koncentracije fluorida u majčinom urinu za 1 mg/L, uz modelovanu referentnu koncentraciju od 0,45 mg/L i donju granicu poverenja od 0,28 mg/L. Zaključili su da bi trudnicama i deci mogla biti potrebna zaštita od neurotoksičnosti fluorida. Međutim, danska kohorta pri zasebnoj analizi nije pokazala značajnu povezanost, a ove koncentracije nisu utvrđeni pragovi pri kojima je dokazano da fluorid izaziva toksične efekte.

2. Kako bi prekomerna izloženost fluoridu mogla da utiče na mozak

Naučni pregled iz 2024. godine opisuje četiri moguća biološka mehanizma putem kojih bi prekomerna izloženost fluoridu mogla da utiče na organizam, naročito na mozak:

• Oksidativni stres: Prekomerna izloženost fluoridu može povećati stvaranje reaktivnih kiseoničnih vrsta i poremetiti antioksidativnu odbranu nervnih ćelija.
• Mitohondrijska disfunkcija: Mitohondrije proizvode ATP, izvor energije potreban za rad neurona. U nekim eksperimentalnim modelima fluorid remeti funkciju mitohondrija.
• Sinaptički poremećaji: Eksperimenti su pokazali promene u neuronskoj signalizaciji i sinaptičkoj plastičnosti, koje učestvuju u učenju i pamćenju.
• Poremećena regulacija kalcijuma u ćelijama: Kalcijum reguliše prenos nervnih signala. Poremećaji njegove regulacije mogu dovesti do disfunkcije ćelija ili čak oštećenja neurona.

Ovi mehanizmi su uglavnom proučavani u eksperimentalnim modelima i sami po sebi ne dokazuju efekte izloženosti malim dozama kod ljudi.

Zaključak

Studije pokazuju da je veća izloženost fluoridu kod dece obično povezana sa nižim IQ-om, naročito pri visokim koncentracijama. Nije jasno utvrđen prag ispod kojeg izloženost ne bi imala nikakav uticaj na kognitivni razvoj.

SZO trenutno preporučuje da koncentracije fluorida u vodi za piće ne prelaze 1,5 mg/L. Međutim, kanadska studija Green i saradnika (2019) uočila je povezanost između veće izloženosti fluoridu i nižeg IQ-a kod dece i u zajednicama gde su se prosečne koncentracije u vodi kretale od 0,13 do 0,59 mg/L, zavisno od toga da li je voda fluorisana.

Izloženost fluoridu i dalje je rasprostranjena, bilo putem fluorisane vode u nekim zemljama ili pasti za zube sa fluoridom, čiji deo može biti progutan.

Zato je važno razmotriti ukupnu izloženost fluoridu, naročito tokom trudnoće i detinjstva, uz svest da opservacione studije same po sebi ne dokazuju uzročnost.

Velike prospektivne studije koje kombinuju ponovljena merenja izloženosti fluoridu, magnetnu rezonancu mozga, kognitivne testove i metode koje bolje kontrolišu zbunjujuće faktore pomogle bi da se razjasne biološki mehanizmi i pruži čvršća osnova za procenu uzročnosti.